Улица у Помпеји пред ерупцију Везува -уметничка визија
Хлеб и за псе
Од хране коју су јели стари Римљани хлеб је највише помињан и описиван у писаним изворима. Процес производње хлеба сликан је на фрескама, приказиван на рељефима, чак су и бројни угљенисани хлебови пронађени у рушевинама Помпеја и Херкуланеума. Најчешће употребљавана житарица за производњу хлебног брашна био је крупник, блиски сродник данашње пшенице. Брашно од ражи и зоби није било посебно цењено, док је оно од јечма сматрано подобним само за војнике и робове. На селу је „сиротињски” хлеб прављен са додацима брашна од махунарки, жира или кестена.
Римљани су највише волели бели хлеб. Овакав хлеб, познат под именом panis siligineus, прављен је од најквалитетнијег брашна и био је сразмерно скуп. Педаније Дискорд, грчки ботаничар и лекар, описује га као финог, лаганог и сувог, али меканог на додир. Поред овог прављене су бројне друге врсте хлеба:
Panis secundarius, врста белог хлеба. У доба раног Царства овај бели хлеб био је уобичајен на римској трпези. Отуда му је и порекло имена јер је био други избор у односу на онај најквалитетнији.
Panis autopyrus, хлеб од целог зрна, који је постао посебно омиљен за време цара Октавијана Августа који се у свему, па и у избору врсте хлеба, залагао за повратак на старе вредности.
Panis adipatus, танка погача слична данашњој италијанској пици, богато украшена меснатом сланином.
Panis artolaganus, богат хлеб прављен с млеком, слатким вином, маслиновим уљем и зачињен бибером и сушеним воћем.
Panis quadratus, успркос имену, хлеб је био округао, али име дугује зарезима на погачи који су је делили на четири дела.
Panis farreus, хлеб направљен од грубо млевеног крупника који су током прве брачне ноћи делили млада и младожења.
Panis mustaceus, погача са ловоровим венцем на врху. И овај хлеб обично је прављен за венчања.
Panis alexandrinus, александријски хлеб, прављен са додатком египатског кима.
Panis cappadocianus, кападокијски хлеб, чије је тесто мешено с млеком уместо воде. Хлеб је био веома слан и печен је кратко на високој температури.
Panis parthicus, парћански хлеб, такође познат као panis aquaticus, сунђерасте структуре, способан да упије велику количину течности.
Panis militaris, војнички хлеб прављен у две подврсте: castrensis, логорски хлеб, и mundus, маршевски хлеб. У оба случаја био је то тврд и сув двопек који је морао да се натопи у води или вину пре јела.
Panis nauticus, морнарски хлеб, по свему истоветан војничком.
Panis furfureus, хлеб намењен, веровали или не, исхрани паса.
,,Политикин забавник"
----------------------
Од хране коју су јели стари Римљани хлеб је највише помињан и описиван у писаним изворима. Процес производње хлеба сликан је на фрескама, приказиван на рељефима, чак су и бројни угљенисани хлебови пронађени у рушевинама Помпеја и Херкуланеума. Најчешће употребљавана житарица за производњу хлебног брашна био је крупник, блиски сродник данашње пшенице. Брашно од ражи и зоби није било посебно цењено, док је оно од јечма сматрано подобним само за војнике и робове. На селу је „сиротињски” хлеб прављен са додацима брашна од махунарки, жира или кестена.
Римљани су највише волели бели хлеб. Овакав хлеб, познат под именом panis siligineus, прављен је од најквалитетнијег брашна и био је сразмерно скуп. Педаније Дискорд, грчки ботаничар и лекар, описује га као финог, лаганог и сувог, али меканог на додир. Поред овог прављене су бројне друге врсте хлеба:
Panis secundarius, врста белог хлеба. У доба раног Царства овај бели хлеб био је уобичајен на римској трпези. Отуда му је и порекло имена јер је био други избор у односу на онај најквалитетнији.
Panis autopyrus, хлеб од целог зрна, који је постао посебно омиљен за време цара Октавијана Августа који се у свему, па и у избору врсте хлеба, залагао за повратак на старе вредности.
Panis adipatus, танка погача слична данашњој италијанској пици, богато украшена меснатом сланином.
Panis artolaganus, богат хлеб прављен с млеком, слатким вином, маслиновим уљем и зачињен бибером и сушеним воћем.
Panis quadratus, успркос имену, хлеб је био округао, али име дугује зарезима на погачи који су је делили на четири дела.
Panis farreus, хлеб направљен од грубо млевеног крупника који су током прве брачне ноћи делили млада и младожења.
Panis mustaceus, погача са ловоровим венцем на врху. И овај хлеб обично је прављен за венчања.
Panis alexandrinus, александријски хлеб, прављен са додатком египатског кима.
Panis cappadocianus, кападокијски хлеб, чије је тесто мешено с млеком уместо воде. Хлеб је био веома слан и печен је кратко на високој температури.
Panis parthicus, парћански хлеб, такође познат као panis aquaticus, сунђерасте структуре, способан да упије велику количину течности.
Panis militaris, војнички хлеб прављен у две подврсте: castrensis, логорски хлеб, и mundus, маршевски хлеб. У оба случаја био је то тврд и сув двопек који је морао да се натопи у води или вину пре јела.
Panis nauticus, морнарски хлеб, по свему истоветан војничком.
Panis furfureus, хлеб намењен, веровали или не, исхрани паса.
,,Политикин забавник"
----------------------
TOAST ART -радови израђени од кришки тост хлеба.
(Немачка, Хамбург, 2012.)
Целу изложбу можете погледати на http://www.mrbreakfast.com/breakfast/
(Немачка, Хамбург, 2012.)
Целу изложбу можете погледати на http://www.mrbreakfast.com/breakfast/
Пица која је ушла у Гинисову књигу рекорда.
БАГЕТ
13.09.1993. званично је признат багет хлеб.
Дуги, танки француски бели хлеб веома хрскаве коре.Оригиналан назив је baguette.Данас овај хлеб се конзумира широм света, а постоје и различите врсте, од тамних, интегралних,па до оних са разним семенкама и коштуњавим плодовима.Осим што се користи као хлеб уз оброк, багет је згодан за прављење сендвича и брускета.
Аутентични француски багет се припрема од ретког и веома еластичног теста, са дужим периодима одмарања током процеса израде.Има карактеристичне нарезе уоблику полумесеца који се формирају нарезивањем са стране ( уместо типичног нарезивања на врху), које обезбеђује правилну експанзију гасова и самим тим формирање рустично расцветане површине испеченог багета.
Колико Французи озбиљно схватају свој багет, говори и чињеница да у Француској постоји законска регулатива која одређује строго прописане норме које производ мора испуњавати да би се продавао под називо“Baguette”.
13.09.1993. званично је признат багет хлеб.
Дуги, танки француски бели хлеб веома хрскаве коре.Оригиналан назив је baguette.Данас овај хлеб се конзумира широм света, а постоје и различите врсте, од тамних, интегралних,па до оних са разним семенкама и коштуњавим плодовима.Осим што се користи као хлеб уз оброк, багет је згодан за прављење сендвича и брускета.
Аутентични француски багет се припрема од ретког и веома еластичног теста, са дужим периодима одмарања током процеса израде.Има карактеристичне нарезе уоблику полумесеца који се формирају нарезивањем са стране ( уместо типичног нарезивања на врху), које обезбеђује правилну експанзију гасова и самим тим формирање рустично расцветане површине испеченог багета.
Колико Французи озбиљно схватају свој багет, говори и чињеница да у Француској постоји законска регулатива која одређује строго прописане норме које производ мора испуњавати да би се продавао под називо“Baguette”.
УМЕТНОСТ У ПЕТРИЈЕВОЈ ШОЉИ.
Бактерије су уметницима послужиле као боје. Сваке године Америчка асоцијација за микробиологију организује такмичење у изради уметничких дела на агару.
Бактерије су уметницима послужиле као боје. Сваке године Америчка асоцијација за микробиологију организује такмичење у изради уметничких дела на агару.
Décoration sur painC'est superbe !
Posted by recette gateau on Thursday, 17 December 2015
ИЗРАДА УКРАСА ЗА ХЛЕБ (СЛАВСКИ КОЛАЧ)
|
|
МИНИЈАТУРНИ ХЛЕБ
Хлеб као инспирација за уметнике. На слици се налази минијатурни хлеб рад Селме Махмутовић, академске графичке уметнице из Сарајева.
Хлеб као инспирација за уметнике. На слици се налази минијатурни хлеб рад Селме Махмутовић, академске графичке уметнице из Сарајева.